Produženi vikend u Sloveniji
Mnogo i često putujemo. Volela bih da taj deo naših života prenosim na blog, da bude koristan, pun saveta i detalja, a opet ne mogu ni sebi ni vama da obećam da ću redovno posle putovanja pisati tekstove, i da pritom neću zaboravljati cene, putanje i ukusne i jeftine restorane. Ipak, o produženom vikendu u Sloveniji pišem dok mi je sve još poprilično sveže.
Za sam put mogu reći da je protekao glatko u oba smera, Viktor je gotovo sve vreme spavao. Miru je dodatno doprinosila činjenica da smo većinu puta vozili auto-putem. Putarine za ovaj put su dosta skupe, ponajviše za Hrvatsku. Putarine kod nas su oko 800 dinara u oba smera, vinjeta za Sloveniju za 7 dana je 15e, a hrvatske putarine ukupno su 36e.
Jelenov greben i okolina
Krenuli smo u petak zorom i stigli oko 11-12 na Jelenov greben. Ovo domaćinstvo se nalazi u regiji Podčetertek, nedaleko od granice sa Hrvatskom. U sklopu Jelenovog Grebena su restoran, kafić, kuće za odmor, suvenirnica, dječje igralište i velika livada prepuna ovih divnih životinja. Ponajviše je srna, ali možete sresti i muflone, jelene i po koje lane. Životinje su pitome i navikle su na ljude, pa će vam slobodno prilaziti da ih hranite i bukvalno vam jesti iz ruke. U suvenirnici možete kupiti fišek kukuruza za hranjenje životinja za 50 centi.
Posle dugog hranjenja i maženja srna, otišli smo u restoran domaćinstva. Ironija ili logičan sled događaja, ovde se služe specijaliteti od divljači. Gaga i ja smo jeli ooodličan gulaš od divljači sa knedlama. Što se tiče cena, dakle 2 porcije gulaša, čorba sa povrćem za mladog gospodina i velika flaša kisele vode su bili 32e. Mislim da su cene sasvim razumne, s obzirom da se radi o ozbiljnom delikatesu.
Nakon Jelenovog grebena produžili smo do manastira Olimje. Ovaj manastir-zamak datira iz 16-og veka i otvoren je za posetioce. Nedaleko od manastira je i fabrika čokolade, Čokoladnica Olimje. Nažalost, ne možete (kao što sam se ja nadala) da vidite proces pravljenja čokolade, ali možete da kupite čokolade raznih ukusa i oblika, sveže zapakovane.
Terme Olimia
Oko 2 popodne stigli smo u terme Olimia. U ponudi su bili Relax paket od 16e po osobi i Family fun paket, od 23e po osobi. Za Viktora je ulaz besplatan. Prvi paket obuhvata samo deo sa unutrašnjim i spoljašnjim bazenima i saunu, a drugi deo sve ovo sa dodatnim spoljašnjim i unutrašnjim bazenima sa prskalicama, pentralicama i toboganima za decu, barom u vodi, veštačkom steonom za penjanje, 2 velika tobogana, dečijom igraonicom i 7d bioskopom. Ovaj deo, takođe, ima i velike tuševe i garderobe predviđene za roditelje sa decom. Sve u svemu, relax paket je predviđen za uživanje u termalnim vodama, a family fun obuhvata zabavu za celu porodicu.
Mi smo odabrali Family fun paket, koji bih preporučila svakom, bez obzira da li u terme idete samostalno ili sa decom. Svo troje smo uživali, a Viktor je i odspavao u kolicima koja ovde možete besplatno iznajmiti. Pošto smo nedavno bili u Segedinu u termama Aquapolis, mogu da uporedim ova dva kompleksa. Olimnia je daleko luksuznija i uređenija, ali ukoliko tražite više akva-park atrakcija, onda prednost ima Aquapolis.
Na putu ka Ljubljani naišli smo na restoran (gostilna) Krpan. Ovde smo pojeli savršenu picu, a Viktor se igrao u mini dečijoj igraonici, tako da i velika preporuka za ovo mesto na koje slučajno nabasasmo.
Ljubljana
Naš kum se prošle godine preselio u Ljubljanu, pa smo 2 noći koje smo bili u Sloveniji bili smešteni kod njega. Subotu smo iskoristili za obilazak Ljubljane. Obišli smo centar grada, šetali uz reku, obišli Zmajev most i Prešernov trg, posetili smo gradsku pijacu i popeli se do starog grada i ljubljanskog zamka.
Obišli smo i Metelkovu ulicu. Nekada su ovde bile vojne barake, a danas autonomni kulturni centar. Ovu ulicu nas dvoje smo posetili pre 5 godina kada smo prvi put bili u Ljubljani. I tada je bila šarena i puna murala i skulptura, ali sada je u njoj bilo ne preterano prijateljski nastrojenih zavisnika, pa se nismo dugo zadržavali. U okolini Metelkove nabasali smo na ulični buvljak pun svakojakih (jako jeftinih) džidža-bidža. Moj ulov bila je košulja za 2e, i umalo kaput za 8e, ali mi je, nažalost, on bio prevelik. Svratili smo i do nekada napuštene fabrike Rog koja je poslednjih 10-ak godina skvot i umetnički kvart. Ovde se održavaju svirke, umetničke i cirkuske radionice i predstave.
Bledsko jezero
Nedelju smo isplanirali za obilazak jezera. Prvo smo posetili Bled i kao pravi turisti jeli čuvene krempite. Bled vrvi od turista, pogotovo kineskih, pa su i cene u skladu sa tim. Konkretno, 2 krempite i 2 espresa koštala su 14e. (Bam, dobar dan!). Vozili smo se čamčićem do ostrva na jezeru. Da smo išli sa grupom od 20-ak (mahom kineskih) turista, platili bismo 15e po osobi. Međutim, iznajmili smo čamac za 4-oro za 20e i bili sami na njemu. Tako da smo prošli i bolje i jeftinije.
Čamac se iznajmljuje na sat vremena, ali nam je fini čika rekao da je kraj sezone i da se slobodno vozimo sat i po-2, i hvala mu još jednom ovom prilikom! Gaga je veslao (kaže da nije teško), a ja sam nosila Viktora u nosiljci. Vozili smo se do ostrva, popeli se stepenicama do crkvice i šetali po ostrvu. U crkvu i mali muzej na ostrvu nismo ulazili zbog gužve na ulazu.
Kum nas je na vreme pripremio da je parking skup na jezeru i da ne pokušavamo “na divlje” da parkiramo, jer su vrlo ažurni po pitanju pisanja kazni. Rekao nam je još da je naš drugar i dobio kaznu nekoliko meseci ranije. Dok smo se vozili čamcem parkirali smo se na javni parking u blizini hotela Belvedere. Dva sata parkinga koštaju 5e, dok je celodnevna karta 10e. Nakon toga, parkirali smo se ispod bledskog grada sa namerom da ga obiđemo. Ovde je cena parkinga 1e po satu. Kada smo se popeli do zidina starog grada saznali smo da je ulaz po osobi 11e i odustali od obilaska, zbog visoke cene i činjenice da je ostalo još puno stvari koje smo želeli da obiđemo tog dana.
Blejski Vintgar
Produžili smo na Blejski Vintgar. I ovde je parking 5e, ukoliko se zadržite do 4 sata, a 10e za celodnevni boravak. Ovaj kanjon udaljen je 4km od centra Bleda. Što se tiče samog Vintgara, ovde imate 40 minuta šetnje u jednom smeru do vodopada kroz šumovite predele i pored smaragdnozelene vode. Moram da priznam, sam vodopad nije fascinantan, ali put do njega zaista jeste. Karte za odrasle platili smo po 10e, a za Viktora, tj.decu do 6 godina 1e.
Bohinjsko jezero
Pravo sa Vintgara otišli smo na vodopad Savica na Bohinjskom jezeru. Šetnja do samog vodopada traje 20-ak minuta, mahom uz stepenice, a ulaz za odrasle košta 3e. Voda otiče sa 2 slapa i divne smaragdnozelene boje je u podnožju.
Kako se dan završavao, sunce sve više zalazilo, a mi morali da se u nedelju vratimo za Beograd, samo smo na kratko obišli plažu Bohinjskog jezera i momentalno se razočarali, zbog toga što nam nije ostalo više vremena da na miru uživamo u miru, tišini, prirodi i kristalnoj vodi jezera.
Što se tiče obilaska jezera s bebom, zaboravite kolica i pripremite nosiljke, zbog neravnog terena. Bled, iako uređen i prepun turista čak i u oktobru, daće vam mogućnost da gde-god da okinete, vaša fotografija izgleda kao razglednica. Ukoliko želite dodatne turističko-ugostiteljske sadržaje, preporučujem Bled. Bohinj je divlja lepotica i pruža potpuno uživanje u prirodi. Ukoliko planirate obilazak oba za 1 dan, preporučujem da krenete u zoru, kako biste pre sumraka stigli da vidite što više sadržaja koje ova dva jezera nude.
Za kraj bih se zahvalila najkorisnijoj Facebook grupi Putovanja s djecom koju su osnovali roditelji koji stoje iza bloga Putoklinci kao i blogu Letsgotowithkid na svim savetima i idejama za ovaj sjajni slovenački vikend. Posebna zahvalnost Viktoru što je imao strpljenja i osmeha, za još jednu avanturu svojih roditelja. I ništa manje hvala Gagi, najneumornijem vozaču od Zemuna, pa do Triglava.
*Tekst je originalno objavljen 22.10.2019.