Trudnoća u doba korone

Proleće je 2020.i svet je stao. Pandemija virusa korona najaktuelnija je tema na svim krajevima zemljine kugle. Gde sam ja u svemu tome? Kod kuće, naravno, pa još i trudna. Kako sve to utiče na mene? Kao i svaka druga velika promena, zavisi od dana do dana. 

Kako je početak vanrednog stanja uticao na mene

Biću sasvim iskrena, sam početak širenja virusa Evropom, a kasnije i Srbijom nisam ozbiljno shvatala. U prvoj polovini marta sam čvrsto verovala da ćemo otići na planirano putovanje u Egipat krajem meseca. “Samo ćemo više voditi računa o higijeni na aerodromima i to je to” govorila sam Gagi. Posle toga su informacije krenule da stižu… Nije baš da fatalno obolevaju samo stari. Takođe, nije baš dovoljno da samo redovno deteljno perete ruke. Nije baš da možete da nastavite normlano sa svojim životima. Onda su se sredinom meseca zatvorile škole, vrtići i granice i postalo je jasno da je ovo sasvim novo i sasvim drugačije poglavlje za sve nas.

Sam početak vanrednog stanja u Srbiji je bio jako stresan. Osećala sam ogroman strah za Viktora koji je mali, za mene i Gagu astmatičare i bebu koja tek treba da upozna svet, baš sada kada je taj svet u svojoj najludjoj fazi. Da bih sve to dodatno podgrejala gutala sam prečesto prenaduvane novinske članke i prvi put za svojih gotovo 30 godina počela sam redovno da pratim vesti. “Tiše, sine, ne čuje mama dnevnik”, kakav flešbek! 

Viktor u karantinu

Paralelno sa tugom, strahom, anksioznimim napadima i lažnim osećajem simptoma (po prirodi ničemu od ovoga nisam sklona),na drugom frontu se dešavala jedna potpuno neverovatna i otrežnjujuća stvar. Viktor je bio nikad zadovoljniji, mirniji i manje zahtevan. I onda me je strefilo! Gaga je radio od kuće. Dakle, bili smo nas dvoje sa njim 24/7, uvek dostupni i uvek na vidiku. I to je bilo baš sve što je njemu bilo potrebno.  Odjednom smo bili samo nas troje na svetu.

Iako sam mnogo puta motala film po glavi kako bi to izgledalo kad  bismo se preselili negde daleko gde nemamo nikog svog, izolacija mi je pomogla da steknem približan uvid u to. Da, mnogo nam olakšava to što celo okruženje na čelu sa mojim roditeljima, jedva čeka da pričuva Viktora dok smo mi u birokratskim, socijalnim, rekreativnim i svim drugim “obavezama”, ali ništa od toga zaista nije neophodno. Odjednom postaneš svestan svog mikrokosmosa, jer si kao nikad upućen na njega i imaš priliku da vidiš koliko je tu zapravo prijatno i udobno, jer takvim ste ga vi stvorili.

Photo: Privatna arhiva

Ne mogu da pričam o radu od kuće, jer sam i pre cele situacije bila na trudničkom bolovanju. Ono što znam, vidim i čujem iz Gaginih reči je da njemu ovakav rad apsolutno odgovara. Da, nekad je baš teško, jer Viktor želi baš sa njim da piški, slaže kocke ili crta. Ali, kako i sam kaže, fokusiraniji je, jer (osim ponekad Viktora), nema spoljnih ometača. Takođe, ali ovo je samo moje vidjenje, mirniji je, jer sve što mu treba, od sredstava za rad, ali i od emotivnih faktora je tu oko njega. Iskoristiću priliku da izrazim svoje ogromno divljenje roditeljima male dece u porodicama u kojima i mama i tata rade od kuće. Carevi ste i naklon do poda!

Beg u prirodu

Pored sve harmonične atmosfere o kojoj se raspisah, u jednom trenutku nam je postalo itekako tesno u malom stanu i zafalilo nam je svežeg vazduha i prostora. Shvatili smo da će nam Uskršnji karantin u stanu jako teško pasti i na 5 dana smo se preselili na Zlatibor. Bili smo u jednoj divnoj kućici sa dvorištem samo za nas. U to dvorište smo preselili sva tri obroka, sve igre i sve aktivnosti osim spavanja i ovo kratkoročno preseljenje bilo je ogroman podizač energije za svo troje.

Photo: Privatna arhiva

Održavanje i praćenje trudnoće

Što se tiče “tehničke strane” održavanja trudnoće, ona je ipak vidno otežana. Dva puta sam išla u Dom zdravlja. Jednom za martovske doznake i jednom da uradim ogtt test (nalaz krvi kojim se može utvrditi gestacioni dijabetes). Za aprilske doznake poslala sam Gagu. Srećom, osim ogtt testa ostalo je samo papirologija koja se relativno brzo završava. Početkom aprila trebalo je da posetim lekarsku komisiju zarad produživanja trudničkog bolovanja, ali je odlučeno da se to produžava automatski bez posećivanja komisije. Isprva na 30 dana, a trenutno “do daljnjeg”.

Pošto karantinske mere polako popuštaju u našoj zemlji, zakazala sam ultra-zvuk za sledeću nedelju. Ovaj ultra-zvuk uradiću 2,5 meseca nakon prethodnog. Dobra stvar u ovoj situaciji je što sam, za razliku od trudnoće sa Viktorom, ovoga puta ekspertski ultra-zvuk odlučila da uradim privatno krajem februara. Trudnoću i ovog puta vodim u klinici Analife kod doktorke Radaković, a doktor Živanić je poznati stručnjak koji radi baš u ovoj klinici i to isključivo ekspertski ultra-zvuk. Dugo sam se premišljala o ovoj odluci, jer je velika novčana razlika u ekspertskom ultra-zvuku koji sam uradila besplatno u državnoj bolnici u prvoj trudnoći i ceni od 10 hiljada dinara, koliko sam ga ovog puta platila. Ipak, iz ove perspektive, jako mi je značajno što sam bila na zaista iscrpnom i detaljnom ultra-zvuku, posle kog je doktor konstatovao da je sve u najboljem redu.

Zbog toga sam mirnije glave mogla da podnesem ovih 2,5 meseca bez pregleda. Još dva faktora pomogla su mi da to što ne idem na preglede ne posmtram tako strašno. Prvi razlog je činjenica da u mnogim razvijenim zapadnim zemljama, poput Norveške i Nemačke, trudnice odlaze na samo par ultra-zvukova, kada se radi o zdravoj trudnoći. Drugi razlog je što je ćerka u stomaku izuzetno aktivna i redovno mi šutevima signalizira da ne brinem.

Treninzi i pripreme za porođaj u drugoj trudnoći

Pošto sam, kao i u prvoj trudnoći, i sada redovno trenirala, shvatila sam da nakon zatvaranja teretana moram da pronadjem drugi način za vežbanje. Krajem marta krenula sam kod Jovane Filipović na online časove prenatal joge. Jovana inače obuku drži “uživo” ali je zbog cele situacije svoje treninge prebacila na virtuelne. Možete je pronaći na Facebook-u na stranici Prenatal i postnatal joga centar Beograd i na Instagramu na stranici yogaartmama. Osim ovih vežbi počela sam da treniram i preko sajta doyogawithme.com gde biram prenatal ili treninge manjeg intenziteta.

Photo: Privatna arhiva

Kako sam već mesec dana u trećem trimestru, jako sam želela da pohadjam psihofizičku pripremu za porodjaj koja mi je u prvoj trudnoći bila izuzetno značajna. Naravno, ovakav vid pripreme je u Domu zdravlja otkazan, pa sam pronašla drugo rešenje. Prošle nedelje krenula sam kod babice Divne Miljković na program psihofizičke pripreme koji ona redovno drži, a sada u vidu online časova. Osim joge koja je deo svakog časa, govorimo o tome šta nas sve čeka na porodjaju, učimo tehnike disanja i slušamo o iskustvima nedavno porođenih mama. Divnu možete pronaći na Facebook-u na stranici Divnino savetovalište za trudnice.

Porođaj u doba korone

Ono o čemu prirodno najviše razmišljam je sam porodjaj. Zbog vanrednih okolnosti i opasnosti od širenja zaraze, očevima je zabranjeno da prisustvuju porodjaju kako u državnim, tako i u privatnim porodilištima. Ono što mi je bilo najznačajnije prilikom prvog porodjaja je upravo Gagino prisustvo i njegova podrška. Dva meseca su istovremeno i mnogo dugačak i mnogo kratak period i videćemo koliko će se stvari izmeniti do tada. Meni ostaje da čvrsto verujem u najbolji mogući scenario kakav je bio u prvom porodjaju i nadam se da ću ga prizvati i ovaj put.

Za kraj, želim sve trudnice da ohrabrim, da im kažem da znam da nisu ovakvo stanje stvari priželjkivale u svojoj trudnoći, ali iako je ovo stanje zatvorilo granice, susrete, pa i neka porodilišta, prirodu ne može zaustaviti!