Kako (ili zašto) smo se preselili u Sloveniju

Prošla jesen i zima su mi baš teško pali. Situacija je izgledala ovako… Gaga koji radi od kuće, ja trudna, dvoje dece od u tom trenutku 1.5 i 3.5 godine u stanu od 50 kvadrata zatvoreni 24/7.
Šta ste radili kao zatočenici sopstvenog stana, pitao bi neko. I tu dolazimo do odgovora iz naslova teksta.
Jesen zima 2021/22.gotovo svaki dan merač zagađenja vazduha na aplikaciji pokazivao je da je Zemun u narandžastoj, crvenoj, ljubičastoj, retko i žutoj boji. Postala je redovna vest da je Beograd na vrhu listi po zagadjenosti u odnosu na druge svetske prekomilionske gradove. I to je glavni razlog da nas četvoro (plus Filip u stomaku) živimo okupljajući se oko prečišćavača vazduha, kao nekada davno porodice pored ognjišta.
I tada smo shvatili da je to- to, i da ideja koja nam dugo tinja u malom mozgu bi sada morala da počne da se ostvaruje. Mi da počnemo da je ostvarujemo, tačnije.

Photo: privatna arhiva

Život u Beogradu

Nama je zapravo jako dobro bilo u Beogradu. U njemu sam živela svih 32 godine svog života, a Gaga 15 godina, tačnije otkada je upisao fakultet.
U Zemunu u okolini našeg iznajmljenog stana imali smo obožavani kej, imali smo omiljene tezge na pijaci i omiljenog konobara u omiljenom kafiću. Imali smo puno drugara, rodbine i moje roditelje. Počela sam da gradim karijeru kao podrška trudnicama i majkama,u zemlji u kojoj me dobro poznaju. Jedan, mekani, šareni udobni život koji smo svesno odlučili da ostavimo iza sebe.

Zašto Slovenija

Ni Gaga ni ja nismo ljudi za hladnije i kišne predele, pa su sve “obećane” severnije zemlje u startu otpale. S druge strane, kad već menjamo državu, želeli smo da osetimo i druge benefite. Osim čistog vazduha, tražili smo uredjenije pravne, medicinske, školske,… i ostale sisteme. Tada su i obećane, tople, morske zemlje otpale.
Slovenija je negde u našim glavama imala sve što je nama važno. Čist vazduh i divnu prirodu o kojoj brinu, uredjenije stanje u državi, a i  nije predaleko od Srbije. Malo ex Yu, malo Evropa, baš nešto što bi nama odgovaralo. Realno, videli smo je i kao realno smor državu, bez velikih gradova, i mesta za izlazak. Ipak, u ovom životnom periodu, kada smo roditelji troje male dece, to nam je jako nisko na listi prioriteta. Kako to već ide onda kada si na pravom putu, kada doneseš odluku sve počinje polako da se otvara samo od sebe. Firma u kojoj radimo je otvorila predstavništvo u Sloveniji i bilo im je sasvim u redu da dobijemo premeštaj.

Photo: Privatna arhiva

Plava karta

Plava karta, ili u Sloveniji “modra karta” je u našem slučaju bila prečica za  rešavanje birokratskih pitanja.
Za plavu kartu mogu da apliciraju visokoobrazovani stanovnici ne Eu država za posao u Evropskoj uniji. Važno je da pored diplome imate i poslodavca u zemlji Eu koji je spreman da vas zaposli i pritom dokaže da u Eu nije moguće pronaći osobu tih kvaliteta.
Kada osoba dobije plavu kartu to je ujedno zeleno svetlo da može i svoju porodicu (ženu i decu u našem slučaju) da preseli sa sobom.

Kako smo odabrali mesto u Sloveniji

Maštali sam o kući sa velikim dvorištem i velikim drvetom u njoj i verovala sam da ćemo pronaći nešto slično baš za nas.
Kao i u Srbiji i ovde su cene iznajmljivanja otišle u nebesa i u startu smo znali da će biti potrebno da izdvojimo veću količinu novca za iznajmljivanje stana ili kuće.
Oko mesec dana smo neumorno gledali oglase, a zvali smo stanodavce samo u slučajevima kada smo osećali da je to-to. Ovo je bila peta kuća/stan koja nam je potpuno odgovarala, peti  telefonski  poziv i u našem slučaju peta sreća. Zamolili smo druga koji živi u Sloveniji da ode, uživo pogleda i fotka kuću i složili smo se da je to  ono što želimo.
Naša kuća je u selu, jako blizu Kranja i pola sata udaljena od Ljubljane. Imamo veliko dvorište, a u okolini kuće su šuma i potok. Ono što sam priželjkivala, to nam se i ostvarilo.

Photo: Privatna arhiva

Kako smo se snašli s poslovima

Gaga i dalje radi od kuće, ali sada velike kuće sa velikim dvorištem i čistim vazduhom i nije nam tesno. Ja nastavljam svoju priču online sa ženama iz Srbije, a nadam se u budućnosti, kada usvojim jezik, da ću moći da budem pomoć i podrška i slovenačkim trudnicama i majkama. Radim i edukujem se pre i posle Gaginog posla i vikendima. Nekad me ovo balansiranje obaveza i života gazi, ali znam da sam trenutno tačno tamo gde sam želela da budem u svakom smislu.

Kako su deca

Deca su sjajno. Falio im je mir u gradskoj buci, falila im je jednostavnost života u raznolikim mogućnostima grada, falili su im mama i tata, rastrazani planovima i obavezama. I baš sve su dobili životom ovde. Naš dan ovdde izgleda  jako slično kao i u Srbiji. Deca ne idu u vrtić, igramo se, svađamo, spremamo i rasklanjamo i dok  trepnemo vreme je za večeru. Uživamo svi zajedno u privilegiji da budemo celodnevno deo njihovog detinjstva. Iako ponekad ova činjenica izgleda kao sve, samo ne kao privilegija.

Photo: Privatna arhiva

Šta ćemo dalje

Nemamo dugoročnih planova za dalje. Za sada nam je ovde jako dobro i to je važno. Dobili smo čist vazduh, zeleno dvorište, vodu koju pijemo sa česme. Dobili smo blizinu mora i Alpa. Izgubili smo blizinu najdražih, ali smo im ipak dovoljno blizu da možemo da se posećujemo. Dobili smo potvrdu da nam je dobro gde god da smo, jer imamo jedni druge.Dobili smo mir, i sve dok njega imamo ostajemo ovde.