Treći trimestar trudnoće, deo II

Trudničko bolovanje bilo mi je otvoreno od strane lekarske komisije od marta i ulaska u četvrti mesec trudnoće do 29.juna. Tog datuma ponovo sam otišla u Vladetinu na lekarsku komisiju. Tamo sam čekala dobra 3 sata (sve smo trudnice, niko nema prednost, jelte). Nakon čekanja doktorka me je prozvala i predala mi papir na kome je pisalo da mi je trudničko bolovanje produženo do 5-og avgust. Tog datuma je potrebno da se javim svojoj lekarki u Dom zdravlja zbog otvaranja porodiljskog odsustva. Termin porođaja mi je 2.septembar, a porodiljsko bolovanje se otvara 28 dana pre termina, odnosno, 5.avgusta u mom slučaju.

Koliko god bila nezadovoljna svojom lekarkom iz Doma zdravlja, ona je sjajno obavljala svoj posao,tj.onaj deo svog posla koji je meni bio potreban. Bila je u stanju beskrajno dugo da mi piše sve potrebne recepte i upute. Tako sam na početku 9-og meseca sela preko puta nje, izvadila pripremljen papirić i počela da diktiram.

Doktorka, potrebna mi je: “Doznaka za 4 dana avgusta, i da mi se otvori porodiljsko od 5-og avgusta. Znate da idem na psihofizičke pripreme, sada mi treba potvrda da dozvoljavate babici da sa mnom radi napinjanje, pošto sam ušla u deveti mesec trudnoće. Potreban mi je uput za porodilište. I uput za vađenje krvi i urina, kao i svakog meseca, naravno. Takođe, potreban mi je uput za test na hepatitis B i analiza koprokulture u Gradskom zavodu za javno zdravlje, zbog porodilišta. Planiram da uzmen epidural, pa moram da radim i vreme koagulacije krvi i vreme krvarenja. Da, to mogu i u Domu zdravlja, pa mi treba uput. Krvnu grupu imam, hvala”! E sad, mnogi od ovih rezultata važe samo 15 dana, pa ukoliko je beba rođena posle termina neke analize ćete vaditi i 3 puta. Ja jesam.

Photo: Nina Ilić

Prvi pregled u porodilištu

U julu, osmom mesecu trudnoće, bila sam na prvom pregledu u Narodnom frontu. Sa doktorom Aleksandrom Ćurkovićem spojila me je svekrva preko zajedničkog prijatelja. On je bio lekar koji prati moju trudnoću od 8-og meseca i koji bi me i porodio da mi je porođaj krenuo u njegovoj smeni. Pre prvog odlaska u Narodni front na preglede sam išla kod lekarke u privatnu kliniku. Tamo je to izgledalo otprilike ovako: ne čekam na uredno zakazan termin, u ordinaciji dobijem mantil i papuče, Gaga je sa mnom na pregledu, dok pregled traje nas dvoje imamo svoj ekran u koji gledamo,dok lekarka objašnjava svaku pojedinost vezanu za plod. Posle pregleda sednemo, pitamo, ako imamo šta i popričamo s doktorkom.

A onda odem u Front. Petanestak nas trudnica kojima je rečeno da dođemo u jednom terminu. Gagu ne puštaju. Ne vidim ekran ultrazvuka. Lekar mi ekspresno radi ultrazvuk i konstatuje da je sve u redu. Oblačim se posle obavljenog pregleda, dok se druga devojka uporedo skida u istoj prostoriji. Opšte ludilo! Dobro organizovano i uigrano, ali ipak ludilo. Urađen mi je i vaginalni i cervikalni bris i rečeno mi je da se vidimo za 2 nedelje kad uđem u deveti mesec trudnoće i da pre toga uradim Ctg. I to je to. Nema puno priče, nema puno zadržavanja. Toliko.

CTG

CTG predstavlja praćenje srčanih tonova bebe, kao i majčinih kontrakcija. Najčešće se radi od ulaska u deveti mesec na svakih nedelju dana. Radi se tako što se 2 provodnika, nalik na one kojima se radi EKG, postave na trudničin stomak, pri čemu jedan prati bebine otkucaje srca, a drugi kontrakcije. Najčešće traje oko 20 minuta. Prvi CTG (neiskusno) sam radila u Narodnm frontu, gde sam uredno sačekala 3 sata da dođem na red. Poučena ovim iskustvom, svaki sledeći CTG radila sam u svom Domu zdravlja. Ovde je na taj aparat čekala eventualno jedna trudnica pre mene.

Deveti mesec trudnoće

Kako sam ušla u deveti mesec, tako sam spakovala torbu za porodilište i spremno čekala prve znake početka porođaja. Silno sam se razočarala svaki put kada su CTG i pregled lekara pokazali da porođaj nije ni blizu.Fizički sam bila sjajno, sunčala sam se i šetala svakodnevno, izlazila sam i viđala se redovno sa ljudima. Međutim, postajala sam sve nervoznija što se termin više približavao, a znaci početka porođaja se nisu pojavljivali.

Photo: Nina Ilić

Od dana očekivanog termina porođaja, 2.septembra, pregledi više nisu bili na nedelju dana, već svakodnevni. Šestog septembra, dakle četiri dana posle termina, u četvrtak u podne, bila sam na redovnom pregledu kod svog lekara u Narodnom frontu. Veče pre pregleda i tog dana s vremena na vreme bi mi se pojavljivali bolovi u donjem delu leđa, ali sa pauzama i od po nekoliko sati. Pretpostavljala sam da se radi o pripremnim kontrakcijama i da porođaj još neće početi. Bez ikakvih ozbiljnijih fizičkih smetnji, autobusom sam stigla u porodilište . Tada mi je doktor rekao da su se pojavile kontrakcije, ali da porođaj još ne bi trebalo da otpočne, jer sam otvorena svega 1,5 cm.

Rekao mi je da ipak dođem u petak, sutradan ujutru sa torbom i da će me smestiti u bolnicu, pa ću se po njegovim rečima “do ponedeljka poroditi”. Rekao mi je i da je bolje da preko vikenda budem u bolnici, jer me je “dovoljno upoznao, pa se boji da ću previše izlaziti za vikend”.

Kao u svakoj lošoj seriji, staću kada je najzanimljivije, i o samom porođaju pisaću u nekom od sledećih postova. Kako su izgledali vaši dani pred porođaj? Da li ste znali da se porođaj sprema ili vas je zadesilo nespremne?

*Tekst je originalno objavljen 04.02.2019.