Boravak u GAK Narodni Front

U prošlom tekstu pisala sam o tome kako je protekao porođaj. Nakon rađanja posteljice i ušivanja, provela sam u porođajnoj sali po uobičajenom protokolu još 2 sata, kako bi pratili moje stanje. U toku tih 2 sata važno je da ne jedete, ne pijete i ne spavate. Očekivano, meni se sve navedeno i te kako radilo. U ovoj situaciji mi je Gagino prisustvo bilo dragoceno. Sigurna sam da bih bez njegovog zapričavanja i skretanja pažnje vrlo brzo zaspala. Za to vreme babice i doktori, naravno, ne bdiju nad vama. Na otprilike 20-ak minuta ulaze i proveravaju kako se osećate. Neprijatna stvar koja je usledila i kojoj se nisam nadala je prislanjanje katetera i pritiskanje bešike od strane sestre kako bih mokrila. Posle tih 2 sata, u mom slučaju oko pola 5, pozdravila sam se sa Gagom, a mene je trebalo da odvedu na odeljenje.

Ovde kažem “trebalo”, jer je tih dana bila velika gužva u porodilišt. Zbog toga su me smestili sa sve  krevetom u hodnik ispred porođajnih sala, za prvo vreme. Verujem da mi u nekoj drugoj situaciji ne bi bilo pravo. Međutim, s obzirom na to da sam imala divan porođaj i zdravu bebu, baš me je bilo briga za ove “tehničke propuste”, iskrena da budem. Malo sam dremala, malo se dopisivala sa ljudima koji su se u međuvremenu budili i čekala da se neka soba oslobodi. Nešto posle 7 ujutru došao je i doktor Ćurković koji mi je vodio trudnoću da preuzme smenu od doktorke koja me je porodila. Tek tada sam saznala da je to doktorka Tošić.

Odlazak na odeljenje

Oko 8 su me prebacili na odeljenje, ali ne u porodiljski blok, već neki drugi dok se ne oslobodi mesto. Tada su mi rekli su mi da će Viktora doneti kada mene prebace u porodiljski deo. U sobi sam bila sa još jednom porodiljom koja je takođe čekala da se oslobodi mesto u akušerskom delu. Sestre su bile jako fine i nežne i rekle su mi da im javim kada poželim prvi put do toaleta. Popila sam malo vode i pojela malo miksa suvog voća koje sam imala kod sebe, i pozvala sestre da idem u toalet.

Do ovog trenutka bila sam sjajno, euforija zbog sjajnog porođaja i zdrave bebe me je i dalje držala. Međutim, u momentu kada sam pokušala da ustanem uz pomoć sestara, shvatila sam da, zapravo, nikako nisam dobro, i da mi malo fali da se onesvestim. Sestre tada shvataju da gotovo ništa nisam jela ni pila posle porođaja i da je to razlog moje mučnine. Priključuju me na infuziju i donose mi vodu i doručak, i oko 12 me prebacuju na porodiljsko-akušersko odeljenje.

Apartman ili ne u GAK Narodni front

Pre odlaska u porodilište, Gaga i ja smo se dugo premišljali da li da iznajmim dvokrevetni apartman u bolnici. Strepela sam od prljavih toaleta i soba koje delim sa 10 drugih pacijentkinja i njihovih 10 beba. Ipak, složili smo se da je 200e, koje bi trebalo da izdvojimo za 3 dana boravka u bolnici, ipak previše novca.

Photo: Privatna arhiva

Međutim, na odeljenju me je dočekalo i više nego prijatno iznenađenje. Čista, trokrevetna soba sa 3 ormarića, malim stolom sa 3 stolice i sa lavaboom i ogledalom. Kupatilo na odeljenju je imalo 3-4 tuš kabine i isto toliko wc šolja i delilo ga je 15-ak žena. Tuda bauljaju sveže porođene žene, kojima (iz ličnog iskustva) ogroman napor predstavlja da podignu sa poda krvav toalet papir koji im je slučajno ispao, i koje najčešće nenamerno mnogo (krvavih) tragova ostavljaju za sobom. I pored ovih činjenica, nikada me nije dočekala prljava daska od wc šolje ili krvava tuš kabina. Stoga smatram da čistačice (makar na odeljenju na kome sam ja bila) u Narodnom frontu rade odličan posao.

Prljave spavaćice i posteljinu, ispovraćane bebine tetre pelene, sestre vam menjaju kada im zatražite. Moja jedina zamerka odnosi se na to što se od vas očekuje da znate ko su ginekološke, a ko pedijatrijske sestre. Odnosno, prve su zadužene za majke, druge za bebe i rade kao dve odvojene “firme” i kao da nemaju nikakvih dodirnih tačaka jedne sa drugima. Tako da, moj savet je da dobro razmislite kome se obraćate za čistu bebinu tetra pelenu, a kome za čistu spavaćicu.

Baby friendly program

Viktora su mi doneli oko 3 popodne. Pre toga se čekalo da me prebace na  porodiljsko-akušersko odeljenje, a onda da završe sa otpustima mama i beba. Bio je smešten na visokom, plastičnom krevecu koji nije iziskivao moje savijanje prilikom njegovog podizanja. Bebina posteljina, benkica, tetrapelene za ispod lica i povijanje bebe se dobiju u porodilištu i po potrebi menjaju. Jedino što bih preporučila budućim mamama je da ponesu nekoliko svojih tetra pelena od kuće, jer je njih meni manjkalo. Ono što mi je predstavljalo problem je povijanje bebe, što zbog velikih bolova pri ustajanju, što zbog same tehnike. Međutim, uz pomoć cimerki i to sam savlađivala.

Osoblje

Susretala sam se sa predusretljivm, pažljivim i strpljivim sestrama, ali i sa nervoznim i grubim. Čitala sam kako su žene generalno krhke i osetljive u bolnici nakon porođaja, ali moja osećanja u tim trenucima bila su potpuno suprotna. Zapravo, trebalo je jaaaako puno truda da me neko iznervira u tim danima  kada sam znala da sam rodila zdravo dete. Druge stvari i drugi ljudi nisu me posebno brinuli. Sad, kada motam film, sećam se da su neke sestre bile pregrube, ali tada niko i ništa nije moglo da pomeri moj unutrašnji mir i euforiju.

Napisaću poseban i detaljan tekst o dojenju, ali bih samo napomenula da sestre u Narodnom frontu uopšte ne insistiraju na davanju dohrane bebama. Praksa je da je ponude na svaka 3 sata, pa daju bebi, ukoliko mama zatraži. Takođe, generalni stav osoblja je ohrabrivanje mama da doje svoje bebe.

S jedne strane, jako mi se dopadala činjenica da su sestre čekale mamino odobrenje kako bi dale dohranu. Međutim, s druge strane, nikako mi se nije dopala činjenica da je dok sam bila u toaletu, sestra vakcinisala Viktora. Da se razumemo, nisam protiv vakcinisanja, i želela sam da ga svakako uredno vakcinišem, ali činjenica da me niko nije obavestio o vakcinisanju mi se nikako nije dopala.

Photo: Privatna arhiva

Obroci

Što se tiče hrane za mame, donose 3 obroka i 2 užine, raznovrsne i ukusne. Bude tu salate, bude voća, mesa, jogurta, musake, i to u finim porcijama. Jedina zamerka je što je večera u 6 popodne, a doručak sutradan u 7 ujutru. Stoga, moj savet je da za taj (dugačak) period imate nešto kod sebe od hrane.

Oporavak posle porođaja

Rana od epiziotimije me je iz dana u dan bolela sve manje, što je bilo očekivano. Ono što je mene iznenadilo je čak i jača bol u predelu čmara. Na početku ova tegoba mi je mnogo više od epiziotomije onemogućavala lako kretanje. Verovatno je ova bol nastala usled snažnog napinjanja prilikom porođaja. Moja preporuka budućim mamama je da ako osećaju ovu bol jedu hranu punu vlakana. Ovakva hrana će uticati na čišćenje creva i pražnjenje. Meni su se posle porođaja jele najnezdravije gluposti koje sam tražila da mi donose i udovoljavala sam sebi. Ovo je trajalo dok nisam shvatila da mi ni treći dan bol u čmaru ne prolazi. Shvatila sam da još uvek nisam kakila i da ću se verovatno kad to učinim onesvestiti od bola (spoiler alert: nisam).

Prijava deteta u porodilištu

U subotu, drugi dan boravka u bolnici, su mi rekli da pozovem Gagu kako bismo prijavili dete. Ova procedura se obavlja u pravnoj službi porodilišta. Pošto na odeljenju nisu dozvoljene posete, videli smo se samo nas dvoje u prizemlju. Inače, Gaga i ja smo podstanari, on je prijavljen na adresu gde žive moji roditelji, a ja na adresu na kojoj živi moja sestra. Zajednički smo se dogovorili da je lakše da Viktora prijavimo na njegovu, tj.adresu mojih roditelja. Ono što tada nismo znali, a što nam je pravnica porodilišta naknadno (prekasno) rekla je da je bitno bebu prijaviti na adresu na kojoj je prijavljena mama, jer tada sve ide automatski. U drugom (našem) slučaju moraćete lično da se pozabavite prijavljivanjem za roditeljski dodatak (novčanu pomoć koja se jednokratno dobija od države).

Pregledi u porodilištu

U subotu sam imala i ginekološki pregled na kom je lekar konstatovao da je sve u redu. Očekivala sam da ostanemo do ponedeljka,. Međutim, kada je pedijatar pregledao Viktora u nedelju, konstatovao je da je sve dobro i da možemo kući. Otpust se odužio na par sati Gaginog čekanja u bolnici, ali oko 1 popodne mi smo napustili bolnicu.

Tokom 2,5 dana boravka u porodilištu bilo je različitih epizoda. Na kraju, kada se sve podvuče, ja bih čistoću, osoblje, hranu i uslove koje Narodni front nudi svakom preporučila.

*Tekst je originalno objavljen 04.04.2018.