Uvođenje nemlečne ishrane

Iako je uvođenje nemlečne ishrane poćelo pre 9 meseci, potrudila sam se da u ovom tekstu napišem (i setim se) kako je izgledao sam put od prvih dana do danas. Trudila sam se da napišem sve nedoumice koje smo mi imali i ovim tekstom i našim iskustvom možda pomognem onima koji su na početku uvođenja čvrste hrane ili se polako pripremaju za njega.

Kada smo počeli sa nemlečnom ishranom

Preporuka svetske zdravstvene organizacije (SZO) je da isključivo dojena deca sa uvođenjem čvrste hrane počnu sa navršenih 6 meseci. Kao i za mnoge stvari vezane za negu i odgoj beba, tako se i u ovome mišljenja razlikuju.

Kao što sam u više navrata napominjala, Viktor je rođen kao krupna beba i od starta je jako dobro napredovao. Na kontroli u Domu zdravlja, kada je imao 3,5 meseca doktorka je savetovala da od navršenih 4 počnemo sa postepenim uvođenjem čvrste hrane.

Ovo mi se nije dopadalo iz više razloga. Prvo je već spomenuta preporuka SZO-a i sama činjenica da Viktor jako dobro napreduje. Drugo je to što sa 4 meseca još uvek nije sedeo, a ideja da ležećoj bebi guram hranu u usta mi se nikako nije dopadala. Treće, isključivo dojenje je najjednostavnija i najpraktičnija stvar. Nema podgrevanja, nema mlevenja ni kuvanja, već najbolju hranu nosite uvek i svuda sa sobom, a ona je uvek idealne temperature i strukture.

Kako ne bismo ovako veliku odluku donosili “na svoju ruku” otišli smo i na kontrolu kod pedijatra u privatnoj klinici. On je samo potvrdio naše mišljenje da Viktor odlično napreduje u svim aspektima, i da bi uvođenje čvrste hrane bilo sasvim nepotrebno pre navršenih 6 meseci života.

Photo: Privatna arhiva

Prve kašice

Prva namirnica koju smo Viktoru uvela bio je pirinač. Strogo sam vodila računa da prve namirnice sa kojima dođe u kontakt budu organskog porekla, kako mu ne bih opterećivala želudac do tada naviknut isključivo na moje mleko. Organski pirinač sam kupila u DM-u. Inače, većinu organskih namirnica sam kupovala ovde, u Idei Organic i u Organic shop-u, a neke proizvode sam nalazila i u obližnjim prodavnicama.

Pirinač sam prvo samlela do teksture brašna, a zatim ga skuvala. Kako sam čitala preporuke na više mesta, u kašu sam dodala i svoje mleko da bi Viktoru bio poznat ukus i da bi ga lakše prihvatio. Prvo hranjenje prošlo je više-manje neuspešno. Davala sam mu kašicu na kašičicu, a on je pljuvao, sve vreme ne razumevajući zašto mu to uopšte dajem i šta ja uopšte očekujem od njega. Ono na čemu smo insistirali, kako na početku tako i sada je stolica za hranjenje. U gostima ili u šetnji ne možemo izbeći da šetka naokolo sa hranom, ali se kod kuće trudimo da jede isključivo tu. Verujem da će nekome značiti, naša stolica je Peg Perego, model Prima Pappa Follow Me. Stolicu smo dobili na poklon i jako smo zadovoljni njom.

Photo: Privatna arhiva, sve dok je u stolici, dobro je 🙂

Prvi nemlečni obroci bili su otprilike oko 1 sat popodne, kada je inače bilo vreme za podoj. Kako na početku nije razumeo šta se od njega očekuje i ostajao gladan nakon “hranjenja”, ja sam ga nakon tih obroka dojila.

“Moj prvi zalogaj”

Moj veliki saveznik u uvođenju nemlečne ishrane bila je knjiga “Moj prvi zalogaj” koju sam poručila preko njihovog sajta. Osim recepata, ovde ćete naći pregršt saveta vezanih za ishranu beba.

Ono što je nama bilo najznačajnije je spisak namirnica sa predlozima kada se koja uvodi. U kalendaru nemlečne ishrane možete naći koje su namirnice preporučljive za koji uzrast. Po knjizi uvođenje čvrste hrane počinje sa navršenih 5 meseci i kasnije. Kako je Viktor sa čvrstom hranom počeo mesec dana kasnije, tako smo i preporučene namirnice pomerali za mesec dana.

Photo: Privatna arhiva

Još jedan izuzetno značajan odeljak u knjizi za nas je i deo u kome se govori o čuvanju namirnica i njihovoj pripremi. Ovde sam saznala koliko koju žitaricu da kuvam, ili na koji način da zamrzavam i pripremam određene namirnice. Uz ovu knjigu kupili smo i “Moju prvu kašicu istog izdavača”. Ova knjiga ima samo osnovne savete o ishrani, a akcenat je stavljen na pripremu obroka bebama u različitoj dobi.

Savet koga smo se pridržavali za prvih 5-10 uvedenih namirnica je “pravilo 3 dana”. Naime, prvih 3 dana po uvođenju nemlečne ishrane sam mu davala pirinač, nakon toga 3 dana kukuruzno brašno, a nakon toga 3 dana šargarepu. Između toga, eventualno kombinacije namirnica koje je već probao. Potrebno je ispratiti kako beba reaguje na koju namirnicu i zbog toga se ne savetuje da na dnevnoj bazi dodajete nove.

Voda

Voda je još jedna stvar koja pravi raskol “stare i nove škole” u odgoju beba. Nekada se verovalo da je sasvim malim bebama potrebno davati prokuvanu vodu. Danas se smatra da dojene bebu dovoljnu hidrataciju dobijaju iz majčinog mleka.

Držeči se ovih saveta Viktoru smo počeli da dajemo vodu kada smo mu uveli obroke čvrste hrane. To je bio ujedno njegov prvi susret sa flašicom i brzo ju je prihvatio.

Kupovne kašice

Na početku sam strogo vodila računa da namirnice koje mu dajem budu sveže pripremljene i organske. Međutim, za prvo putovanje od uvedene čvrste hrane imao je 6,5 meseci. Tada smo išli na vikend u Hrvatsku. Kako mi je bilo prekomplikovano da nabavljam i pripremam tamo namirnice, kupila sam organske kašice od namirnica koje je do tada probao. Bile su to jabuka i šargarepa. Nakon toga kupovne kašice je najčešće jeo na putovanjima ili u izuzetnim prilikama, kada smo ceo dan van kuće.

Photo: Privatna arhiva

Naše greške u ishrani

Ono što sam ja praktikovala i mislila da je ispravno je odsustvo pravila ishrane u odnosu na doba dana. Shvatila sam da je moj način davanja namirnica neuobičajen zahvaljujući Instagramu  Naime, ovo se dešavalo između 6.i 9.meseca, tj.u periodu kada je počeo da povećava broj nemlečnih obroka, a sika mu je i dalje bila omiljena “namirnica”. Ja bih napravila neki obrok, npr.tikvice sa kiselim mlekom i on bio to jeo dok ima. Ponekad samo 1 obrok, a ponekad i 5 obroka (tj.u 2 dana). Onda sam primetila da druge mame prave različite obroke u različito doba dana. Tada sam shvatila da i Viktor polako postaje sve veći i da to što sada ima 2-3 obroka znači da treba da budu različiti u odnosu na to u koje doba dana ih jede.

Šećeri i ostali dodaci

Gaga i ja se uglavnom razumemo i slažemo oko odluka koje se tiču Viktorovog odgajanja. Ono u čemu smo najviše saglasni su šećeri u ishrani male dece. Smatramo da dok možemo da utičemo na njegov izbor hrane nema potrebe da unosi veštačke šećere.

Ovo znači da će ljudi prevrtati očima što mu ne dajemo plazmu (čiji su osnovni sastojci brašno, margarin i šećer). Vrlo često su ljudi jako tužni i smatraju da ga uskraćujemo za nešto zbog toga što mu ne dajemo šećere. Naše je mišljenje da to, naravno, radimo upravo zbog njega i njegovog zdravlja i da će biti vremena za sve. Naravno, svesni smo i da u nekom periodu nećemo moći da kontrolišemo njegovu ishranu, i to je potpuno u redu. Do tada, zdravi slatkiši sa urmama i voćem i bez dodatih šećera su jako i poželjni i ukusni. Takođe, ne dodajemo mu so, ni druge veštačke pojačivače ukusa, koji bi mu bez realne potrebe za tim samo opterećivali stomak. Da, ovo znači da najčešće ne jede istu hranu kao mi i da ponekad moramo i da se krijemo dok jedemo.

Photo: Privatna arhiva

Viktorova ishrana danas

Viktor je jako ješno dete. I za to koliko hrane može i unosi u sebe, zaista nije krupan, pa se mi često pitamo gde mu stane. Sada ću napisati jedan njegov dnevni meni koji, naravno vrlo varira od dana do dana. Za doručak pojede dva jaja razmućena u kajganu i kiselo mleko. Neka 3 sata nakon toga, a pre popodnevne dremke pojede neko voće, na primer jednu bananu. Kada se probudi, oko 4-5 ruča,recimo kuvani pirinač sa lososom. Za večeru pojede nešto kao nekoliko parčića proje sa sirom. I dalje sisa, trenutno otprilike 2 puta nedeljno i to noću. Pisaću o ovoj temi zaseban post.

Još uvek se trudimo da namirnice koje kupujemo budu organskog porekla, pogotovo kada se radi o mesu i mlečnim proizvodima. Neko voće kao što su banane i avokado mu sada kupujem uvek u običnim prodavnicama, jer smatramo da mu je želudac sada dovoljno razvijen da ne moramo da 3 organske banane plaćamo 450 dinara.

Photo: Ines Zlatković

Što se tiče teksture hrane, počeli smo sa sasvim izblendanim, gotovo tečnim kašicama. Postepeno smo sve manje sitnili, da bi danas on već sam zubima kidao i žvakao. Ukoliko se ne radi o hrani koju moramo da mu dajemo kašičicom, Viktor samostalno jede. Kad pogledam unazad, ovaj put od jedva 2 kašičice tečnig pirinča, do toga da sam rukama jede meso je iako smo se trudili da ide postepeno, ipak prošao ekspresno. Kao i sve do sada sa bebom. Smem i dalje da kažem bebom, je l’ da?