Odvikavanje od pelena

Više od 2 puna meseca je prošlo od kada smo odlučili da je vreme da Viktoru skinemo pelene. Da li smo mu (osim za noćno spavanje) više ikada obukli pelene? Ne! Da li mislimo da je Viktor naučio da funkcioniše bez pelena? Opet ne! Evo kako je izgledala naša pustolovina od samog početka do danas.

Prvi susret sa nošom

U januaru, kada je imao godinu dana i 4 meseca počeo je da nam najavljuje da će da kaki. Kaže “kaka”, pogleda nas, uhvati se za komad nameštaja i obavi najavljenu radnju. Nismo planirali da mu uvodimo nošu tako rano, ali pošto nas je samoinicijativno obaveštavao, odlučili smo da kupimo nošu i da mu je na njegovu najavu “kake” donosimo. Na početku je  nošu prihvatio bez problema i završavao u nju to što bi nam prethodno najavio, jednom ili dva puta dnevno. Samo par dana kasnije noša mu je postajala odbojna i prestao je da najavljuje da mu se kaki. Kad bismo ga mi ipak provalili da hoće da kaki, jasno je negodovao. Ovo je dovelo do toga da 2 nedelje nakon prve probe noše dobije opstipaciju, jer je svesno počeo da zadržava kaku. Tada smo odlučili da potpuno povučemo nošu iz upotrebe do daljnjeg.

Odluka za početak odvikavanja od pelena

Pošto sam trudna, čitala sam puno o maloj deci i dolasku braće i sestara. Pročitala sam negde da je jako bitno da ako se detetu već događa velika promena u životu (dolazak bebe u našem slučaju) da se potrudimo da “ne lepimo” to za drugu bitnu promenu. Promene mogu biti prestanak dojenja, polazak u vrtić, selidbu, skidanje pelena i sl. i između dve velike životne promene bi trebalo da  napravimo razmak od nekoliko meseci. Tako smo sredinom marta odlučili da je vreme da definitivno počnemo da radimo na odvikavanju od pelena. Ovo je bilo 3,5 meseca pre mog predviđenog termina porođaja i Viktor je tada imao tačno godinu i po dana. Takođe, ono što nam je išlo “na ruku” je karantin usled pandemije korona virusa i činjenica da smo u svakom trenutku nas troje bili zajedno. Puno nam je pomagala činjenica da je Gaga ceo ovaj period radio od kuće.

Photo: Milica Dimić

Priprema za prelazak na nošu

Značajni su mi bili tekstovi na blogovima Internet mater i Čarapice i njihova iskustva i saveti o skidanju pelena. Ono što mi je bilo najdragocenije i čemu sam se najčešće vraćala je Instagram profil @sofija_miljus i post sa njenim iskustvom odvikavanja sina od pelena. Knjiga koju bih takodje preporučila je Miško piško u izdanju Kreativnog centra. Viktor se lako povezao sa njom i često tražio da mu je čitamo dok je na noši.

Kod nas je sam početak izgledao ovako: kupili smo i spremili 20 pari običnih gaća, dasku za wc šolju, a nošu smo imali od ranije. Pelena nam je ostalo pola velikog pakovanja, za koje smo odlučili da ćemo mu ih oblačiti samo prilikom noćnog spavanja. Složili smo se da smo sigurni u avanturu u koju se upuštamo, da “nema nazad” i da ćemo biti istrajni. Viktoru je govor dosta dobro razvijen, pa se nismo brinuli oko signala i komunikacije pre obavljanja nužde. Takođe, dogovorili smo se da nećemo koristiti sramoćenje “jao, ti si veliki, to samo bebe rade”, niti ucene. Od početka dogovor je bio da ćemo razgovarati s njim o tome da je trebalo da nam kaže, da je sada mokar, pa moramo da se presvlačimo umesto da nastavimo sa igrom i sličnom. 

Kako je izgledalo privikavanje na nošu

Načelno nisam bila za nagrađivanje. Razlog za to je što smatram da treba da postoji uzročno-posledična veza između detetovog ponašanja i kazne ili nagrade.  Moje mišljenje je da je ok da detetu kažemo “ako ne izuješ patofne, nećemo izaći napolje”, jer u ovom slučaju postoji veza između ponašanja i posledica- u patofnama se ne hoda napolju. S druge strane, ne mislim da je u redu da detetu kažemo “ako ne izuješ patofne, nema crtaća”, jer u ovom slučaju uzročno-posledična veza između radnje i kazne ne postoji. Medjutim, kako je početak odvikavanja od pelena bio jako mučan, linijom manjeg otpora sam odlučila da uključimo i nagrađivanje. Na početku je to bilo par komada brusnice ili pomfrita nakon “obavljenog posla”, koje smo kasnije izbacili. Za početak malo podmićivanje je i te kako pomagalo.

Na početku sam štreberski vodila statistiku, da bih pratila u kom pravcu ide ova avantura. U prvih nedelju dana u proseku je 4-5 puta dnevno piškio u gaće i isto toliko puta u proseku u nošu i još je u proseku 5 puta bio “u prazno” na noši. Čim bi se probudio stavljali bismo ga na nošu, i onda ako ne bi bilo uspešno, ponavljali bismo to 10-15 minuta kasnije. Ono sa čim (jedino) od početka nismo imali problema je kakenje van noše koje se za sve ovo vreme desilo manje od 5 puta ukupno.

Photo: Milica Dimić

Drugih nedelju dana je prošlo znatno bolje. Tada je jednom ili dva puta dnevno piškio u gaće, a 10-ak puta u nošu. Na početku smo ga “svako malo” stavljali na nošu, ne bismo li “ulovili” to vreme za piškenje i shvatili mu ritam. Kasnije je to bilo nakon sat i po-2, kakva je i sada situacija. 

Trenutno stanje “na terenu”

Ono u čemu nismo uspeli do danas je obaveštavanje pre nego što će piškiti. Verujem da smo prenaglili sa odvikavanjem od noše i da on još uvek nije osećao svoje sfinktere za obavljanje nužde. Ono što smo razvili do sad je njegovo zadržavanje nužde i otpuštanje kada mu damo nošu. Iskreno se nadam da ćemo u narednom periodu zajedno uspeti da uvežbamo i traženje noše.

Iz ove perspektive, bio je premali za prelazak na nošu, ali kao što sam već spomenula naš glavni razlog bio je pravljenje razmaka od par meseci između dve promene (odvikavanja od pelena i dolaska bebe). Razgovarali smo sa pedagogom Sanjom Rista Popić o ovom sporom prihvatanju noše. Ona nas je umirila objasnivši nam da je gotovo sigurno bio premali za odvikavanje od pelena i da kada su deca psihofizički spremna to ide jako brzo i lako. Ovaj razgovor bio je jako oslobađajući za nas i pomogao nam je da lakše prihvatimo situaciju.

Pisala sam već da za noćno spavanje nismo ukidali pelenu. Ne planiramo do daljnjeg, jer trenutno nas u proseku svako drugo jutro dočeka puna pelena. Za popodnevno spavanje od početka ne koristimo pelenu. Na početku se u većini slučajeva budio mokar nakon popodnevne dremke, a sada sve ređe.

Photo: Milica Dimić

Izlaske napolje ograničavamo na 2 sata, a u goste uvek nosimo nošu. Takođe, na putovanja nosimo nošu, pa zaustavimo auto, ako nas vreme za nošu zadesi usput.

Iskren kraj, umesto zaključka

Žao mi je što sam vas razočarala ako ste se nadali tekstu o “10saveta kako da vaše dete za 10 dana zaboravi na pelene”, jer ih ni sama nemam. Dva meseca kasnije, retko kada se upiški, nikada se ne ukaki, i jako retko sam traži nošu. Naučili smo mu ritam, pa je vreme kada ga stavljamo na nošu najčešće dobitno, mada i dalje neretko odbije da sedne na nošu. Retko se upiški u popodnevnim dremkama, a 50% su šanse da će piškiti u pelenu pri noćnom spavanju. Dakle, 2 meseca kasnije, ne nosi pelene, ali ni ne traži nošu. Eto, tako izgleda naša avantura odvikavanja od pelena. Nije bajkovito, ali je istinito! 

Evo za kraj, ne žurite, naoružajte se strpljenjem i informacijama! Prvih nedelju dana će vam najverovatnije biti pakleno, a možda i kasnije. Ma, ne znam ja ništa, to vam je valjda jasno!