Naš put i borba u misiji- dojenje
Imala sam veliku želju da jednoga dana dojim svoje dete, mnogo pre nego što sam znala u kom trenutku želim da ga rodim. Neću ovde govoriti o brojnim benefitima koje dojenje donosi bebi, mnogo je mudrijih i kompetentnijih od mene da pišu o toj temi, već želim da se skoncetrišem na onaj lični deo, koji se tiče mog puta i dojenja.

Priprema za dojenje

Ono što mi je prvenstveno pomoglo i što verujem da je ceo put učinilo lakšim je edukacija u trudnoći. Brojni su seminari, predavanja, škole roditeljstva, pa čak i festival koji u fokusu imaju dojenje i koje sam pohađala. Neki saveti su bili više ili manje korisni, neke sam odmah odbacila, neki su se podrazumevali. Ovde bih istakla predavanja Milene Popević, vršnjačke savetnice za dojenje. Milenu sam slušala 2 puta i njene su mi reči ostale duboko urezane i nekad pomagale u kriznim situacijama. Milena ima svoju Facebook stranicu na kojoj se možete informisati gde i kada drži predavanja, ali i pisati joj kako biste rešili eventualne nedoumice. Zahvaljujući svemu što sam slušala i naučila, znala sam da će dojenje biti proces. Bila sam spremna da se za prvo vreme samo učimo i on i ja. Početak da bude naš “probni period”, a posle da se dešava “prava stvar”. Bila sam spremna na rane, bolne grudi, njegovo odbijanje sike, ali više od svega čvrsto rešena da uspemo na tom putu. Znanje mi je donelo sigurnost i mir, da se na savete poput “ne jedi bademe, pij čaj tog i tog proizvođača, izmlazaj se pre podoja” samo  ljubazno nasmešim (ok, nekad i bez blama prevrnem očima), zahvalim i bacam ih u zaborav.

Kolostrum- prvo mleko

Zahvaljujući predavanjima znala sam za postojanje kolostruma. To je prvo mleko koje se u grudima majke stvara u kasnoj trudnoći. Kolostrum je prisutan pre dolaska “pravog mleka”. Izuzetno je korisno da beba dobije kolostrum, jer sadrži veliku količinu imunosnih ćelija i antitela, pa  je dragocen za bebino zdravlje. Slobodno stavljajte novorođenče na siku iako “bože, majka, šta radite, pa vama mleko  još nije krenulo?!”. Ovakve situacije možete da iskoristite da izdeklamujete svoje znanje o kolostrumu. Iz mog iskustva “dobronamerni savetodavci” se boje vašeg znanja i udaraju isključivo na nesigurnost. Kolostrum se luči u jako malim količinama, što je sasvim prihvatljivo, jer je želudac novorođenčeta, takođe, minijaturan.

Photo: Privatna arhiva

Ovo napominjem kako bih ohrabrila sve majke rečima koje su i meni jako pomogle. Vaše telo i beba u savršenoj sinhronizaciji. Takođe, preko areola (tamnih krugova oko bradavica) beba prenosi poruku telu koliko hrane i kakva hrana mu je potrebna. Fiziološki problemi mogu da se jave, ali oni su jako retki. Volela bih da se na rečenicu “loše ti je mleko/nemaš dovoljno mleka, majka”, setite ove priče o sinhroniji i da vam ona bude vetar u leđa.

Dojenje u porodilištu

Pre nego što sam rodila Viktora, romantično sam se zamišljala kako odbijam svaku dohranu, i ne dozvoljavam da mu je daju u porodilištu. Međutim, onda sam se našla u toj situaciji i nije se sve odigravalo po tom idealnom scenariju iz moje glave. Pisala sam već kako su mi zbog gužve u bolnici Viktora doveli u sobu tek 12 sati posle rođenja. U porodilištu se bebama dohrana daje na 3 sata, što znači da je on već  bar 4 puta bio hranjen dok su ga doneli kod mene. Ideja je bila da svaku dohranu preskočim, jer sam znala da je to što u mojim grudima dovoljno mojoj bebi. Ipak, pored svih tih jasnih misli tu je strah za bebu. Osim toga tu je i činjenica da druge dve bebe iz sobe mirno spavaju, uljuljkane dohranom, a moj delija urla iz mozga, pa samim tim onemogućava ostalim cimerima miran san. Zbog toga sam dohranu prihvatala u proseku svaki drugi-treći put kad mi je ponude ta prva dva dana. Trećeg dana su mi grudi eksplodirale. Bukvalno. Imala sam dva ogromna, napeta balona pred pucanjem. Reših da više nikad ne pristanem na dohranu i Viktora stavljam na grudi čim zatraži. Tog trećeg dana smo i došli kući. Još u porodilištu mi je jedna od sestara rekla kako moram da nabavim silikonske bradavice, jer su moje bradavice ravne. To mi na početku, dok grudi nisu bile velike,  nije predstavljalo problem u dojenju. Međutim, treći dan, kada je mleko nadošlo, zaista je bilo teško onoliku siku sa takvom bradavicom gurnuti novorođenoj bebi u usta. Srećom, bila odlučna u toj nameri.

Dojenje kod kuće

Prvo veče kod kuće bilo je veliki test za svo troje.  On gladan, muž i ja nervozni, umorni i uplašeni. Bauljamo, sudaramo se, nosamo ga na smenu, pri čemu Viktor ostaje neutešan. Priznajem, da sam tada imala “dohranicu” (ovaj termin se često čuje u ovom obliku od medicinskih sestara u porodilištima) kod sebe u stanu, to prvo veče bih je iskoristila. Srećom, odlučila sam da budem istrajna (i da ne šaljem Gagu u apoteku u 3 ujutru). Gurala sam onu ogromnu, tvrdu siku u ona mala ustašca. Držala sam je sa obe ruke, ne bih li mu olakšala sisanje, za koje je, srećom, od početka imao jak instikt i bio veoma halapljiv.
Prvi dani kod kuće. Uporediti veličinu mojih grudi i Viktorove glave.

Photo: Privatna arhiva

Prva poseta patronažne sestre

Drugi dan u stanu nas je posetila patronažna sestra. Pregledala mi je grudi i rekla da obavezno nabavim silikonsku bradavicu i pumpicu za izmlazanje mleka, zbog (jelte) mojih bradavica. Lakše će mu biti da uhvati silikonsku bradavicu, a i ja sam puna mleka, pa bolje da se izmlazam, kako bih mu svo mleko i dala, ako ga ne posisa odmah. Odmah sam u glavi eliminisala pumpicu i izmlazanje, jer sam želela da beba jede isključivo iz moje sike, a ne iz flašice. Razlog tome je moja želja da bebi omogućim da “komunicira” sa areolom i kako se ne bi navikla na jednostavnije sisanje, tj.flašicu. Takođe, nisam želela da se izmlazam posle podoja i time podstičem dodatno pravljenje mleka. Znala sam da grudi tako funkcionišu, pune se onoliko koliko ste ih ispraznili, a smatrala sam da Viktor najbolje zna koliko mu treba. Po savetima spomenute Milene, kada bi grudi ostale tvrde i nakon podoja, izmlazala sam se samo do “tačke olakšanja”. Ovo činim i danas, kada nije gladan. Uglavnom se savetuje da dužina podoja bude 15 min jedna, pa 15 min druga sika. Ja to nisam poštovala. Puštala sam ga da siki koliko god želi, smatrajući da on najbolje zna koliko je gladan. Nekad je jedna sika bila 45 min, nekad 5.  Smatram da ne treba potcenjivati bebu, već je osluškivati i odgovoriti na njene potrebe. Savet koji sam poštovala je da ako podoj započnem levom sikom, sledeći započnem desnom i obratno. Takođe, iako je sikio kad poželi, vodila sam računa da pauza između podoja bude bar sat i po vremena i ne duža od 4,5 sata. Da, to je ponekad značilo da ga budim i štipkam, ne bi li sikio, iako smo oboje bili jako uspavani u tom trenutku.

Dodaci za “olakšano” dojenje

Što se tiče silikonske bradavice, poslala sam Gagu po bradavicu “S” kako me je patronažna sestra savetovala. Bilo mi je čudno što je na onolike grudi savetovala tu veličinu. Međutim, smatrala sam da ona zna bolje od mene, jer mameće grudi viđa svakodnevno.  Kada se Gaga vratio iz apoteke videla sam da mi je ova veličina smešno premala i da je ovo znak da silikonsku bradavicu ne koristim, jer sam se svakako i sama protivila tome.

Photo: Privatna arhiva

Početak dojenja je bio težak. Laktovi su mi bili odrani od pronalaženja ugla pod kojim mogu da ga dojim, kičma me je bolela od krivljenja, ali svaki sledeći podoj bio je sve lakši i uspešniji i to je bilo motivišuće. Oboje smo učili, ja kako da dojim, on kako da sisa. Grudi su postajale manje bolne, bradavica se izvlačila. Na početku sam se budila u lokvi mleka i ostavljala bele tragove po stanu. Vremenom sve se uskladilo. Sike su naučile koliko tačno mleka treba, našli smo odličan položaj i Viktor je izveštio tehniku.

Epilog tj.srećan kraj

Dva dana kasnije došla je ponovo patronažna sestra i videla kako uspešno dojim. Rekla mi je “Vi ste stota mama sa takvim bradavicama koju vidim, ali druga koja je uspela prirodno uspešno da doji. Ta prva mama mi je rekla -Ja sam sportista, ja ne odustajem. Šta je kod Vas u pitanju?”. Umesto mene odgovorio je  Gaga “Ona je ratnik”. To je bio naš put i naša borba. Upornost i rešenost donela nam je tu prelepu vezu. Kada su me na jednoj radionici (biće reči o njoj u nekom od sledećih tekstova) pitali kada sam osetila povezanost sa bebom prvi put, ja sam ispričala ovu našu borbu, koja nas je spojila. Danas, Viktor ima 7 meseci i dojim ga bez ikakvih problema. Ok, ugrize me ponekad, ali o zubima drugom prilikom. *Tekst je originalno objavljen 19.04.2018.