Kako smo se odlučili za kućni porođaj

Dugo me je privlačila ideja kućnog porođaja. Kada sam je saopštila Gagi,samo je  kratko odgovorio “nema šanse” . Gotovo istog trenutka sam prestala da maštam o ovoj temi. Znala sam da ako želimo da prodjemo kroz tako nešto moramo oboje da budemo u tome 100%.

Trudnoća u doba korone

U martu nas je dočekalo vanredno stanje zbog virusne pandemije i moj šesti mesec trudnoće. Sa mnogim zabranama usledile su i zabrane pratnje na porođaju. Oboje smo znali koliko nam je bilo značajno što smo bili zajedno na prvom porođaju i nezamislivo nam je bilo da se to ne ponovi sada. Raspitala sam se u svim državnim i privatnim porodilištima, ali odgovor je bio identičan “zabrana prisustva pratnje do daljnjeg”. S vremena na vreme bih u novinama ispratila kako su, uprkos zabranama poznate tate ipak prisustvovale rodjenju svoje dece. Ipak Gaga nije tata poznatog prezimena, pa smo znali da od toga definitivno neće biti ništa.

Tada sam ponovo predložila Gagi kućni porodjaj. Ova ideja mu se i dalje nije dopadala. Međutim, rekao je i da izmedju opcije da ne bude prisutan u bolnici i bude prisutan na kućnom porođaju, ipak bira drugu opciju.

Prodilišta u doba korone

Sama pandemija nas je učinila dodatno nepoverljivima prema zdravstvenom sistemu naše zemlje. Porodilište nije više izgledalo kao sigurno mesto u kojem donosiš na svet novi život. Naprotiv, činilo nam se kao potencijalno leglo zaraze. Osim toga, preporuke SZO-a bile su da se beba i mama ne odvajaju u slučaju da je majka pozitivna na virus i da se podstiče dojenje. Iskreno,  nisam sigurna da se to zaista primenjivalo u našim porodilištima. Scenario u kom me odvajaju od tek rodjene bebe mi je bio, naravno, sasvim neprihvatljiv.

Pripremala sam se za porođaj kroz online časove sa babicom, ali i kroz različitu literaturu o ovoj temi, Što sam dublje ulazila u tematiku kućnog porođaja postajala sam sve sigurnija u svoju odluku. Ponekad je ova predavanja i Gaga slušao sa mnom, a ponekad sam mu ih prepričavala, pa je mir i sigurnost u to da je ovo ispravna odluka počela da se budi i u njemu.

Photo: Milica Dimić

Iskustvo prvog porođaja

Porođaj sa Viktorom i dalje smatram divnim iskustvom. Međutim, sada sam svesnija nekih stvari koje ne bih ponovila i ne bih dozvolila da se ponove. Počnimo od indukcije ili stimulacije koja mi je sigurna sam bila puštena kroz braunilu. Niko me nije obavestio koje vrste stimulacije su korišćene, ni koliko, ali svesna sam da se to sprovodi gotovo rutinski. Takođe, u poredjenju sa isključivo prirodnim kontrakcijama i naponima koje sam osećala ovog puta, znam da su stimulisani intezivniji ii mučniji.

Osim veštačkih stimulacija, porođaj praćen različitim medikamentima je rutina, a ne potreba. Zvanično je potrebno da se majka informiše i da se dobije njen pristanak o svakoj intervenciji. Međutim, u praksi se sve ovo sprovodi u tišini, bez obaveštavanja majke šta se njoj radi sa njenim telom. Iz ove perspektive, znam da bih zahtevala da u prvom porođaju ne želim nikakvo dodavanje lekova, ali na žalost pre dve godine nisam znala da imam pravo na to.

Iskustvo bolničkog poorođaja u odnosu na kućni

Ono što čini veliku razliku izmedju kućnog i bolničkog porođaja je sloboda pokreta i kretanja. U kućnom porođaju mogla sam da hodam, plešem, klečim, tuširam se i radim apsolutno svaku stvar koja mom telu prija i pomaže. Da sam htela mogla sam i da jedem i pijem vode, što verujem da bi bilo značajno da je porodjaj potrajao.

U bolničkom porođaju od kada vas uvedu u salu dok se ne porodite ostajete da nepomično ležite na ledjima. Zamislite samo krsne kontrakcije koje vam se lepe za leđa i osećate kao da vas nešto mučki struže u tom delu tela. U bolničkim uslovima dodatjte ovome i odsustvo mogućnost da se okrenete ili pomerite, što celu situaciju čini duplo težom. Vaša pratnja na porodjaju može takodje da uradi šta god vam prija u kućnim uslovima. Dok u bolničkim najčešće samo sme da stoji pored kreveta, drži vas za ruku i bodri rečima. Naglasila bih da je i ovakav vid podrške veoma značajan, ali ne i idealan.

Ovde neću spominjati grub tretman i loše ophođenje prema porodiljama, jer ga srećom sama nisam imala. Zadesila sam se u divnoj smeni u bolnici Narodni front za vreme prvog porođaja. Ipak, svi smo svesni tretmana koje su mnoge žene koje poznajemo doživele. Na žalost, vrlo često čujemo da je nečiji porođaj prošao uz ponižavanje, ružne reči i podsmeh od strane medicinskog osoblja. Podrazumeva se da ekipu za svoj kućni porođaj sami birate i da se tu ovakve epizode ne dešavaju.

Bolničke prakse i rutine

Dolazak bebe na svet je takodje jedna nepotrebno brzinska stvar u bolničkom porodjaju. Pupčana vrpca se odmah preseca i mami se beba stavlja na grudi 15-ak minuta. Beba koja je do tada bila u toploj i mračnoj utrobi se izvlači na jaku svetlost reflektora i hladnih medicinskih uređaja. U kućnom porodjaju, beba se radja u prirodnom osvetljenju svoga doma i odmah polaže majci na grudi. Pupčanik ostaje da otpulsira oko sat vremena dok ne pobeli i sva dragocena krv ne ode bebi. Beba ima sve zlatne sate ovog sveta sa svojim roditeljima. Odmah se stavlja da siki, nakon čega i može da leži oboma na grudima kako bi se odmah povezala i sa tatom.

Photo: Milica Dimić

Nakon porođaja u bolničkim uslovima sledi odvajanje od majke. U mom slučaju ovo odvajanje sa Viktorom je trajalo preko 12 sati nakon rodjenja, zbog gužve u bolnici. Zamislite dete koje je tek napustilo sigurnost materice kako sada leži umotano na svetlu u boksu pored drugih beba i na tri sata mu se gura u usta metalna kašičica formule. Tu je i vađenje krvi, injekcija i vakcina u prvom danu rođenja.

Otkad se Mila rodila, Gaga i ja smo stalno sa njom. Može da miriše našu kožu i oseća naša tela. Adaptirano mleko nije ni okusila. Dojim je na sat i po, dva, 3, 4 sata u zavisnosti od njenih potreba koje ona jasno signalizira. Nikako nisam protivnik lekova i vakcina, ali sada sa Milom znam da ne mora sve da primi iste sekunde. Koristimo pravo da sačekamo i učinimo joj ceo proces manje traumatičnim. Na primer, umesto vitamina K koji se u bolnici prima po rodjenju injekcijom, nabavili smo kapi istog sastava koje se daju oralnim putem. Razlika je što ovog puta znamo da možemo drugačije i nežnije i znamo kako to da omogućimo svojoj bebi.

Da li je porođaj kod kuće pravi izbor za vas?

Ono što nikako ne želi da poručim ovim tekstom je da svi treba da se poradjaju kod kuće. Trudnoća mora da vam bude potpuno zdrava i morate biti potpuno psihofizički pripremljeni i apsolutno verovati svom telu i ljudima koji su sa vama u tome. Sasvim je u redu da se sigurnije i opuštenije osećate u porodilištu. Ono što sam želela da pojasnim je zašto smo mi izabrali ovakav vid porođaja i zašto smatram da je u našem slučaju on bio pravi izbor. U sledećem tekstu pisaću kako je sam porođaj izgledao od prvih kontrakcija do upoznavanja Mile.

Kućni porođaj u našoj zemlji je daleko od idealnog. Naravno da bih volela da sam kao u zemljama zapadne Evrope podržana od strane sistema i da znam da će me u slučaju bilo koje nepredviđene situacije kola hitne pomoći sačekati iza ugla. Ali, svesna sam da je potrebno mnogo borbe da se sistemski stane uz žene koje žele kućni porodjaj kod nas i olakša im se taj proces. Za sada umesto čestitki i ponosa, mi stidljivo govorimo o ovom iskustvu. 

Ono što bih najviše  volela da vam ovaj tekst kaže sažeću u par rečenica. Porođaj je u najvećem broju slučajeva normalan fiziološki proces, kada se radi o zdravoj trudnoći.  Vaše telo zna šta radi, naročito kada se radi o drugom, trećem i svakom sledećem porođaju. Ljubav, sigurnost i podrška koju osećate u trenucima porođaja podstiču lučenje oksitocina i obezboljavaju sam proces. Medicinske intervencije su u nekim slučajevima neminovne, ali daleko ređe, nego što je to slučaj u praksi. Vi imate pravo na porođaj kakav želite. Vaše telo je jako, sposobno i dovoljno. Ne dozvolite da vas ubede u suprotno!