Kako smo pripremali Viktora na Milin dolazak

Verujem da ovaj naš “slučaj drugog deteta” nije usamljen. Naime, od kada se Mila priključila ekipi pitanje koje mi ljudi najčešće postavljaju (naravno, posle još čuvenijeg “Je l’ ti spava noću?) je “Kako je Viktor reagovao?”. Iskreno, i nas dvoje smo najviše strepeli od njegovog prihvatanja, te smo se temeljno bavili pripremom za Milin dolazak.

Sve emocije su ok

Roditelji više dece će me, verujem, razumeti. Ali, iako je Mila bila željeno i planirano dete, dve linije na testu za trudnoću nisu značile samo radost, već i strepnju i preispitavanje da li je dolazak novog člana u redu prema Viktoru. Da li ga i kako oštećujemo time što više neće biti jedini centar našeg sveta. Sigurni u svoju odluku da želimo drugo dete sa malim razmakom nakon prvog, ipak smo strepeli, ali smo i duboko razumeli tu strepnju.

Znali smo da se sve u Viktorovom životu sada menja i sve će biti drugačije. Pripremili smo se na to, da će možda biti ljut ili uplašen. Znali smo da su sve emocije u redu i da ih ne smemo negirati, već se potruditi da ga što je moguće bolje razumemo i olakšamo mu.

Photo: Noas photo

Početak trudnoće

Čim sam saznala da sam trudna podelili smo tu vest sa Viktorom. Iako je bio jako mali, znao je da ponovi da je beba u “maku kod mame”. Bilo nam je važno da on od početka bude uključen i upoznat sa tim da stiže još jedan član porodice. Čim smo čuli bebine otkucaje srca, verovali smo da je trudnoća sasvim zdrava i uredna. Da je bilo nekih nedoumica oko same trudnoće, sačekali bismo da ovu vest podelimo sa Viktorom.

Kako će izgledati život sa bebom

Ono što je dodatno olakšavalu celu pripremu, bila je činjenica da Viktor voli da mu se priča i objašnjava. Iskoristivši to, Gaga i ja smo mu neumorno ponavljali da je beba sada u stomaku, da raste i da će izaći iz stomaka. Kada izadje, beba će puno da jede i spava. Presvlačićemo joj pelenu i nunaćemo je kada plače. Ovaj “tekst” o Milinom dolasku smo toliko puta “prešli” da ga je Viktor znao napamet i delovalo je kao da ga je usvojio. Kada se Mila pridružila ekipi, ona je zaista puno spavala i jela, presvlačili smo je i nunali, i zato nije bilo iznenadjenja za Viktora, uprkos njegovom uzrastu. Mila je mladja od Viktora godinu i (nepunih) 10 meseci , pa iako veom a mali, Viktor se pokazao kao dosta zreo i razuman dečak.

Objasnili smo da Mila još uvek ne zna da sedi, hoda, govori, jede, ali da će ona sve to učiti od nas. Želeli smo da mu bude jasno (koliko je to moguće za njegov uzrast), da mu sestra, makar u početku, neće biti neko sa kim će moći da se igra na način na koji on bi on želeo.

Photo: Noas photo

Dojenje

Kao što sam već pisala u tekstu o prestanku dojenja, Viktora ne dojim od decembra prošle godine, a Mila se rodila 6 meseci kasnije. Imala sam sreću da, kako se porodjaj približavao, u okruženju sam imala mame koje doje. Mogao je da vidi kako to izgleda kada bebe jedu “cici” (sise, jelte). Učili smo da se mleko za bebu nalazi u sikama bebine mame. Pričali smo da bebe nemaju zube i da zato na početku mogu samo da piju mleko. Pokazivala sam mu slike da vidi kako je i on to radio nekada. Sve ovo kako mu dojenje ne bi bilo nimalo čudno ni strano, i zaista nije bilo.

Promene navike

Ono na šta smo posebno obraćali pažnju je da mu velike životne promene “ne lepimo” jednu za drugu. Znali smo da nam se Mila pridružuje u junu ili julu i da bar 3 meseca pre i posle njenog rodjenja ne želimo da ga remetimo sa dodatnim izlaskom iz rutine.

Kao što sam već napisala, u decembru sam prestala da ga dojim, u martu smo se pozabavali skidanjem pelena, pa je leto ostalo slobodno “samo” za Milin dolazak. U prilog nam je išla činjenica da je moju trudnoću obeležila pandemija korona virusa, tj. da smo u ovom periodu bili u karantinu. Zbog ove činjenice slabije smo se vidjali sa ljudima i bili upućeni samo jedni na druge, još čvršće se zbližavajući.

Photo: Noas photo

Pomoć pedagoga

Iako sam puno čitala o ovoj temi, poželela sam i stručnu pomoć pred “veliko finale”. Dva meseca pred Milin dolazak kontaktirala sam i pedagoga, Sanju Rista Popić. Prošle jeseni slušala sam Sanjino predavanje i pratila je preko društvenih mreža. Svideo mi se njen pristup, pun poštovanja prema deci, i znala sam da je odličan izbor za nas. Sanja nam je dala dodatne smernice i ideje i, ono najvažnije, potvrdu da smo na dobrom putu.

Šta ostaje isto, a šta se menja

Jedna od Sanjinih sugestija bila je da Viktoru objasnimo šta će ostati isto, a šta će se promeniti. Ovo je još jedan od načina da ga dodatno pripremimo i učinimo mu situaciju poznatom i sigurnom i pre nego što je doživi. Znao je, na primer, da ćemo ići u šetnju i u parkić i dalje, ali da će sada morati da sačeka na ljuljanje, ako ja tada dojim Milu.

Bilo nam je važno da neke stvari jasno sačuvamo baš takvima kakve su i bile do tad. Rutina je ono što pruža deci osećaj sigurnosti i zato smo se trudili da je što je više moguće ispoštujemo. Razumeli smo da je Viktoru, kao starijem detetu, važno da bude siguran u svoje mesto u porodici nakon tako velike promene.

Bez forsiranja

Viktoru smo pričali kako će kada dodje Mila on moći da nam pomaže u presvlačenju, kupanju i sličnim aktivnostima, ali da ništa od toga ne mora. Bilo nam je važno da to ne shvata kao svoje obaveze, već način da se uključi. Dakle, govorili smo mu da se ništa ne mora, ali bi nama “mnogo olakšalo, ako bi nam pomogao”. Pogađate, često nam je pomagao.

Prvi susret

Jedna od najlepših stvari kod kućnog porodjaja je što smo istog dana zaista postali četvoročlana porodica. Viktor je istog dana upoznao Milu. Pomazio ju je pogledao i nije bio previše zainteresovan za nju. Držala sam telefon očekujući spektakl kada je vidi, ali njemu je igranje bilo zanimljivije od bebe koja spava. Naravno. 

Poklon za Viktora

Još jedan Sanjin predlog koji se pokazao kao pun pogodak, bio je  poklon “koji mu je Mila donela”. Dobio je tihu knjigu koju je izradila jedna mama koja stvara pod imenom Fina tišina. 

Tihe knjige su mekane knjige najčešće napravljene od filca. Stranice birate po želji i po interesovanjima mališana. Ono što je posebno interesantno u Viktorovoj knjizi je stranica sa porodicom. Naime, na jednoj strani nalazi se kuća, a u njoj 4 lutkice njegovih članova porodice. Lutkice mogu da se navuku na prst i tako postaju lutke za pozorišnu igru. Ostatak knjige takodje je interaktivan i edukativan i Viktor je obožava.

Photo: Privatna arhiva

Kako su izgledali prvi dani

Njihov početak upoznavanja bio je zaista idiličan. Mila je mnogo vremena spavala, a Viktor ju je u budnom stanju mazio, pevao joj, donosio knjige i igračke. Sada je u 90% slučajeva i dalje takav, ali u onih 10% slučajeva je potpuno suprotnog ponašanja. Trudimo se da kada je jako grub odmah sprečimo to, ali razumemo i da je dvogodišnjak koji još nema izgradjenu regulaciju impulsa. 

Ono na šta posebno obraćamo pažnju kada je previše grub je da prvo to sprečimo udaljavanjem. Nakon toga skrenemo pažnju na to šta može i šta je u redu da radi sa Milom. Ne govorimo mu da je on veliki, jer je i on dete i ne želimo da to što je dobio malu sestru predstavlja njegov teret i breme. Takodje, ne korigujemo njegovo ponašanje dok ono Milu ne ugrožava, jer ne želimo da mu “drobljenjem” stvorimo averziju prema sestri.

Sve u svemu

Verujem da ovo potpuno novo životno poglavlje za svakog od nas nije prošlo stresno zahvaljujući dobroj pripremi. Znali smo šta nas čeka i kako će otprilike taj novi život izgledati.  Trudili smo se da Viktoru to dočaramo i ponovimo mnogo puta pre Milinog dolaska. I zbog toga kada je Mila došla, to zaista nije bilo veliko iznenadjenje, već nešto na šta je dugo bio pripreman.

Sada se trudimo da istaknemo koliko je on poseban za nju. Koliko ona baš njega voli da gleda, sluša i posmatra, jer on ima lep dečiji glas i nežne male ruke. Želimo da on shvati koliko će ona od njega da uči i koliko će joj uvek biti najinteresantnije da uz njega raste, jer zaista i verujem da hoće. Blago tebi,  Mila i blago tebi, Viktore!